Odakle novac za „Euro model“ i minimalce do 1.400 eura? Premijer otkrio izvore i najavio udar na prazne stanove Premijer Milojko Spajić saopštio je na koji način Vlada planira da finansira novi „Euro model“ od januara 2027. godine, kojim su predviđene minimalne zarade od 1.000 do 1.400 eura i nova povećanja penzija. Spajić je istakao da će sve to biti pokriveno kroz nekoliko ključnih poluga: • Rast potrošnje i zaposlenosti, uz povratak dijaspore. • Suzbijanje sive ekonomije i strožu rashodnu disciplinu. • Efikasnije oduzimanje nelegalno stečene imovine kroz borbu protiv kriminala i korupcije. • Nove poreske mjere – pri čemu je premijer posebno izdvojio oporezivanje praznih, takozvanih tercijarnih nekretnina (stanova i kuća koje vlasnici drže zatvorenim dok mladi parovi plaćaju velike kirije). Vlada priznaje da će prva, „tranzitna“ 2027. godina donijeti veći budžetski deficit od 4 do 5 odsto BDP-a, ali uvjeravaju da će se situacija već 2028. stabilizovati i vratiti u okvire Mastriških kriterijuma (oko tri odsto). Kritičari Vladine reforme ukazuju na manjkavost kalkulacija sa oduzimanjem nelegalno stečene imovine koja tek, eventualno, treba da se desi, I to kroz veoma složene finansijske istrage. Na drugoj strane, kao glavne rizike za održivost plana premijer je označio uvezenu inflaciju, cijene energenata i hrane, kao i globalna geopolitička dešavanja.

Odakle novac za „Euro model“ i minimalce do 1.400 eura? Premijer otkrio izvore i najavio udar na prazne stanove

Odakle novac za „Euro model“ i minimalce do 1.400 eura? Premijer otkrio izvore i najavio udar na prazne stanove

Premijer Milojko Spajić saopštio je na koji način Vlada planira da finansira novi „Euro model“ od januara 2027. godine, kojim su predviđene minimalne zarade od 1.000 do 1.400 eura i nova povećanja penzija.

Spajić je istakao da će sve to biti pokriveno kroz nekoliko ključnih poluga:

• Rast potrošnje i zaposlenosti, uz povratak dijaspore.
• Suzbijanje sive ekonomije i strožu rashodnu disciplinu.
• Efikasnije oduzimanje nelegalno stečene imovine kroz borbu protiv kriminala i korupcije.
• Nove poreske mjere – pri čemu je premijer posebno izdvojio oporezivanje praznih, takozvanih tercijarnih nekretnina (stanova i kuća koje vlasnici drže zatvorenim dok mladi parovi plaćaju velike kirije).

Vlada priznaje da će prva, „tranzitna“ 2027. godina donijeti veći budžetski deficit od 4 do 5 odsto BDP-a, ali uvjeravaju da će se situacija već 2028. stabilizovati i vratiti u okvire Mastriških kriterijuma (oko tri odsto).

Kritičari Vladine reforme ukazuju na manjkavost kalkulacija sa oduzimanjem nelegalno stečene imovine koja tek, eventualno, treba da se desi, I to kroz veoma složene finansijske istrage.

Na drugoj strane, kao glavne rizike za održivost plana premijer je označio uvezenu inflaciju, cijene energenata i hrane, kao i globalna geopolitička dešavanja.