Pero otkrio formulu preživljavanja zime: „O jednoj vatri grijemo i kuvamo, a i drva su jeftinija” Stanovnici sjevera nalaze se pred ozbiljnom finansijskom dilemom: šta je bolje uzeti - drva, pelet ili se ipak osloniti na električnu energiju? Metar kubni cijepanih drva prodaje se za 80 eura, dok je tona peleta 330 eura. Građani već dobro znaju kako ide procedura poskupljenja. „Ono poskupljenje od prošle godine sad je redovna cijena, a novo poskupljenje ide sa novom sezonom grijanja. Svake godine bude tako. Ja bih, da se pitam, uzeo pelet, ali žena hoće i dalje na drva da se grijemo. Kaže da usput skuva ručak, ispeče nešto i tako uštedi, što jes - jes. O jednoj vatri se i grijemo i kuvamo“, kroz osmijeh nam priča Pero. Matematika je na prvu ruku jasna - grijanje na drva je i dalje 25 do 30 odsto jeftinije od peleta. Drvo daje sigurnu toplotu, ali traži i „cijenu u mišićima“: cijepanje, slaganje, rano ustajanje i neprestano čišćenje pepela. S druge strane, pelet nudi komfor - upališ na dugme, podesiš temperaturu i zaboraviš na loženje. Ali, tenzija oko nabavke i visoka cijena po toni mnoge tjeraju da dvaput razmisle prije nego što naruče palet. A gdje je tu struja? Tu se priča dijeli na dvije potpuno različite krajnosti: · Obične grijalice, uljni radijatori i konvektori najbrži su put do šokantnog decembarskog računa za struju. Oni troše tačno onoliko koliko daju - 1 kW struje za 1 kW toplote. · Inverter klime, međutim, igraju po drugim pravilima. Zahvaljujući pametnoj tehnologiji, one za 1 utrošeni kW struje isporučuju čak 3 do 4 kW toplotne energije. Kako se onda ugrijati, a ne doživjeti finansijski kolaps? Sve više domaćinstava odgovor nalazi u kombinovanom grijanju - spoju drva i inverter klime. Tokom oktobra i novembra, dok temperature ne idu ispod nule, klima uređaj odrađuje sav posao. A kada u decembru i januaru stegne mraz, pali se šporet na drva. Drva tada daju toplotu koja grije i zidove i kosti, a što je najvažnije - ne zavisi od mogućih havarija na mreži i nestanka struje usljed nevremena.

Pero otkrio formulu preživljavanja zime: „O jednoj vatri grijemo i kuvamo, a i drva su jeftinija”

Pero otkrio formulu preživljavanja zime: „O jednoj vatri grijemo i kuvamo, a i drva su jeftinija”

Stanovnici sjevera nalaze se pred ozbiljnom finansijskom dilemom: šta je bolje uzeti – drva, pelet ili se ipak osloniti na električnu energiju?

Metar kubni cijepanih drva prodaje se za 80 eura, dok je tona peleta 330 eura. Građani već dobro znaju kako ide procedura poskupljenja.

„Ono poskupljenje od prošle godine sad je redovna cijena, a novo poskupljenje ide sa novom sezonom grijanja. Svake godine bude tako. Ja bih, da se pitam, uzeo pelet, ali žena hoće i dalje na drva da se grijemo. Kaže da usput skuva ručak, ispeče nešto i tako uštedi, što jes – jes. O jednoj vatri se i grijemo i kuvamo“, kroz osmijeh nam priča Pero.

Matematika je na prvu ruku jasna – grijanje na drva je i dalje 25 do 30 odsto jeftinije od peleta. Drvo daje sigurnu toplotu, ali traži i „cijenu u mišićima“: cijepanje, slaganje, rano ustajanje i neprestano čišćenje pepela.

S druge strane, pelet nudi komfor – upališ na dugme, podesiš temperaturu i zaboraviš na loženje. Ali, tenzija oko nabavke i visoka cijena po toni mnoge tjeraju da dvaput razmisle prije nego što naruče palet.

A gdje je tu struja?

Tu se priča dijeli na dvije potpuno različite krajnosti:

· Obične grijalice, uljni radijatori i konvektori najbrži su put do šokantnog decembarskog računa za struju. Oni troše tačno onoliko koliko daju – 1 kW struje za 1 kW toplote.

· Inverter klime, međutim, igraju po drugim pravilima. Zahvaljujući pametnoj tehnologiji, one za 1 utrošeni kW struje isporučuju čak 3 do 4 kW toplotne energije.

Kako se onda ugrijati, a ne doživjeti finansijski kolaps?

Sve više domaćinstava odgovor nalazi u kombinovanom grijanju – spoju drva i inverter klime.

Tokom oktobra i novembra, dok temperature ne idu ispod nule, klima uređaj odrađuje sav posao. A kada u decembru i januaru stegne mraz, pali se šporet na drva. Drva tada daju toplotu koja grije i zidove i kosti, a što je najvažnije – ne zavisi od mogućih havarija na mreži i nestanka struje usljed nevremena.